Rudarstvo i montanska industrija
150 metara ispod zemlje.
U Hüttenheimu u Unterfrankenu Knauf Gips KG vadi anhidrit. Pri radu pod zemljom posebno za tu namenu konfigurisan Zetros pokazuje šta može.
Zetros u rudarstvu
Iznad ulaza u štolu stoji rudarski pozdrav „Glück auf“.
Prašina lebdi u vazduhu, svetlo farova Zetrosa dopire samo nekoliko metara u tamu, a zatim se konture gube. Na svakih nekoliko metara levo i desno pored prozora prolaze ogromni, numerisani kameni stubovi. Oni nose svod. Između kamenih stubova putevi vode u mračno ništa. Cela planina je podkopana. Bolje je da se ovde ne izgubite. „Vremenom naučiš gde si. Ali ni ja još nisam bio svuda“, kaže rudarski inženjer Tobias Beltz. Nije ni čudo: ukupna prohodna dužina pod zemljom iznosi više od 160 kilometara.
Rudnik Hüttenheim u Donjem Frankoniji, oko 40 kilometara jugoistočno od Würzburga, proteže se u pravcu sever–jug oko tri kilometra. U pravcu istok–zapad prostire se na dve i po kilometra. Bezbrojni hodnici, ponegde do 150 metara duboki i često bez osvetljenja, čine rudarsku jamu.
Zetros u akciji 150 metara pod zemljom.
Hüttenheim vodi Knauf Gips, koji ovde koristi posebno konfigurisani Zetros tegljač sa sedlom posebno niske visine. „Tražili smo vozilo koje je ekonomično, koje vozačima pruža udoban radni prostor i štiti ih od prašine. I koje je istovremeno robusno i visoko prohodno u terenu, jer je put stjenovit. Naš Zetros mora moći da izdrži mnogo udaraca“, kaže majstor za motorna vozila zadužen za vozni park u Knauf‑u, Norbert Feilner.
Zetros vuče poluprikolicu sa labudovim vratom koja nosi oko 23 tone i koju je Knauf sam razvio kako bi postigao bolje raspoređivanje težine. Vozilo sa pogonom na sve točkove, ograničeno na 30 km/h i sa automatskim menjačem, opremljeno je kamerama koje pomažu vozačima pri manevrisanju. „To se odlično pokazalo“, priča Feilner.
Da li biste to znali?
Rudno blago nije sve isto. Ko šta i na koji način sme da eksploatiše, u Nemačkoj je regulisano Saveznim zakonom o rudarstvu. On razlikuje rudna bogatstva koja nisu vezana za vlasništvo zemljišta — poput gasa, uglja, nafte, srebra i zlata — na koja država ima pravo pristupa, i rudna bogatstva koja pripadaju vlasnicima zemljišta. Tu spadaju pesak i šljunak, gips i takođe anhidrit. Ona pripadaju odgovarajućim vlasnicima zemljišta. Ko ih želi vaditi, mora se s njima dogovoriti. U slučaju Hüttenheima bilo ih je više od 200. Jer dok se dole buši i raznosi, gore se žanje: Tannenberg je vinograd sa mnogo malih parcela.
Od 1957. godine u Hüttenheimu se vadi anhidrit, suvi, gipsu sličan sedimentni mineral koji nastaje isparavanjem vode. Pre oko 220 miliona godina područje Donje Frankonije ležalo je na obali mora. Vladala je suptropska klima. Laguna se protezala od Rhön na severu do otprilike Schwäbisch-Halla na jugu. U zalivu se nataložio sloj anhidrita debljine osam metara.
Ispod tog sloja sledi podzemna eksploatacija u Hüttenheimu. Ulaz u Tannenberg je sa nivoa terena. Iznad ulaza u rov stoji rudarski pozdrav „Srećno!“. Čim se uđe u rov, na razvodu staza nalazi se osvetljena statua Svete Barbare – zaštitnice rudara. Iskorišćavaju se samo donja četiri metra sloja anhidrita; gornji slojevi su usled naslaga gline i kreča previše zagađeni i neupotrebljivi.
„Eksploatacija se obavlja bušenjem i miniranjem“, objašnjava rudarski inženjer Beltz. Bušotine za miniranje se pomoću specijalnog bušaćeg vozila buše u stenu do dubine od tri metra. Uspešna eksplozija oslobađa oko 200 tona anhidrita. Pri dnevnoj eksploataciji od skoro 1.000 tona potrebno je pet do šest lokacija za miniranje dnevno, jer ne svaka eksplozija uspe.
„Proveravamo da li ćemo Zetros upotrebiti i u drugim rudnicima.“
Eksplozije se izvode na kraju kasne smene, oko 21.30. Pri tome mogu nastati otrovni gasovi od eksploziva, koji se tokom noći rasprše. Rana smena tada može bezbedno da počne s odvozom. Za dovoljno svežeg vazduha brine glavni ventilacioni šaht. Tamo ogroman ventilator uvlači 2.500 kubnih metara svežeg vazduha u minuti u jamu i izduvni vazduh izbacuje napolje.
Prašina se diže, ispunjava hodnik i ometa vidljivost. Uz tresak, komadi anhidrita veličine fudbala padaju iz kašike točkača u poluprikolicu Zetrosa. Materijal deluje čvrst i hladan. „To je pravo tvrdo kamenje“, kaže Beltz. Ispod zemlje je takođe hladno: konstantnih 14 stepeni Celzijusa. Čim je sastav natovaren, Zetros se pokreće. Podzemni putevi su najviše šest metara široki i četiri metra visoki. Samo na glavnim trasama sa plafona vise neonske cevi.
Cilj Zetros je drobilica. Između dva i tri kilometra, u zavisnosti od mesta utovara, udaljeno je ovo postrojenje. Ovde se materijal drobi. Komadi ne bi trebalo da budu veći od 6,5 centimetara. Trakasti transporter iznosi zdrobljeno kamenje na površinu, direktno u postrojenje za preradu. Tamo se dalje melje i meša sa dodacima. Estrih je gotov.
U snopu farova Zetrosa svetli Beltzov zaštitni prsluk. Građevinski inženjer nosi zaštitne cipele, radni kombinezon i, naravno, kacigu sa rudarskom lampom. Iako strop iznad njega deluje gladak, čvrst i postojan, on je nastao od sedimenata. „Ako dođe do poremećaja u sloju, može se desiti da nešto padne“, kaže Beltz.
Međutim, najveća opasnost po jamu predstavlja prodiranje vode. Suvi anhidrit može da upije vodu i tada se pretvara u gips. Pri tome se zapremina može povećati i do 30 procenata i razvijaju se razorne sile. Jama u Hüttenheimu se smatra potpuno suvom. Debeli slojevi gline je zaptivaju. Voda bi mogla da prodre samo kroz stare ventilacione bušotine i okna.
Zetros napušta postrojenje za drobljenje i ide po dopunu. Njegova zadnja svetla polako nestaju u tami. Na terenu je od Božića. Moguće je da će njegov primer poslužiti kao uzor. Knauf Gips KG upravlja rudnicima širom sveta. „Proveravamo da li bismo Zetros mogli upotrebiti i u drugim jamama“, kaže Tobias Beltz.
Otkrij još priča:
Ovo bi te takođe moglo zanimati:
Jednostavno najbolja zver
Električno punjenje
Mnoge krave zadaju muke
Napravljen za ekstremne situacije
Specijalna vozila za tvoju delatnost